gradske vesti
Muzika koja je unistila generacije ili “Little houses painted in white”
Autor: Urban - 25.06.2008. urban.cjb.net
Muzika nije samo muzika.
Inače balkanski gastarbajteri verovatno ne bi trošili toliku lovu na lumpovanje, niti bi provodili toliko vremena prikovani uz DM Sat. U čemu je dakle, problem?
Treba početi od jednog paradoksalnog fenomena, ili šta god to bilo.
ROZE PLJUVAČKA U GORNJEM DESNOM UGLU EKRANA ILI MEDIAWHORE.
Nekih ovdašnjih medija bi se postideo i BORAT sa celim Kazahstanom đuture.
Konstataciji “JUL JE COOL” prethodile su godine sistematskog trovanja muzikom od koje kreće krv na uši. Ma samo „Coca-Cola Marlboro Suzuki“ klubovi, ludilo, splavovi pa ukradeni BMW i table sa 4 broja. Ključeve na sto, kajla ’round the neck, i “Znači ispoštuj me!!!”.
Imbecilna deca imbecilnih roditelja i skoro 20-godišnja tradicija geačenja po sistemu “s’ kolena na koleno” dovela je do metastaze u kojoj imaš stotine hiljada retardiranih mutanata sa dva grama sive mase UKUPNO.
SABOR U GUCHI
Iako samo ime podseća na neku čačansku repliku GUCCI-a, daleko je od toga.
Prvo mi nije jasno kako jedan melos, tzv. brend koji je 100% Romski, odjednom, odlukom ministarstva za zaglupljivanje širokih narodnih masa postaje “Tradicionalni srpski brend” i “Stvar kulturnog identiteta”. Ni njima nije jasno, ali dok je ovaca… “Dođite na sabor imamo šajkaču za 5 evAra i opančići za retrovizor GRATIS!!! Za još 20 evAra dobiješ i domaću rakiju sa tajni sastojak, original de luxe extra cena-extra kvalitet. A sve to uz muzičku pratnju od Jocko Bajić na truba i prateća grupa DESPERADOS!”
Narodni vašar uz kajle i šajkače, nikad prežaljene opanke izgrebane od gradskog asfalta, krvljanje i napijanje, scene najsličnije Kustinim „filmovima“. Već sama pomisao na “umetničko stvaralaštvo” isfrustriranog PARTIJote, ume čoveka da natera na izbacivanje sadržaja želuca momentalno. Treba imati ekstremno izopačen um da bi se napravio film sa crno-belim mačkama, a trebalo bi imati još izvitopereniju moždanu ćeliju, da bi ga gledali.
MOŽEŠ SELJAKA ISTERATI IZ SELA, ALI NIKAD SELO IZ SELJAKA.
Kažu ljudi: „Idemo bre u Guču, lepo znaš kako...!” Ima jedeš, ima piješ, ima muzika“ Ja sad razmišljam, tu ti se sjati i qrta i murta, od Oglađenovca do Osladića, od Beograda do Niša, od Frankfurta do Beča. Svi u Guču! Isfolirani vikend EXIT-aši – including. E sad, na srpskom kad kažeš: “Idemo da se proveselimo” u prevodu obično znači: Idemo da napravimo neko sranje, da se usvinjimo i zapevamo “Zbogom ostaj moždana ćelijo, selo moje rodno mene zove”
RADIO DRAMA ILI ŽELJA DO ŽELJE
Kad nešto postane mainstream, ne samo svojom pojavom, već kontunuiranim dvodecenijskim nametanjem neukusa, dobijate milion „turban-folk” radio stanica, tabloida i ostalih instumenata ovog zla i dovoljno je da svaki od njih sjebe po jedan mladi mozak pa da to bude kulturna katastrofa. A takva SUBkultura sa sobom donosi i sasvim novo poimanje etike i estetike. Pravde i religije. Normalnog i nenormalnog.
SICK LITTLE BASTARDS
Vreme u kome se Milošević šetkao po Gazimestanu izrodilo je razne bisere poput pesme "Vidovdan", filma "Boj na Kosovu" i sličnih gluposti koje su imale za cilj podizanje nacionalnih tenzija. Kada se pojavio plamen polivali su ga benzinom a ovamo vikali: "Mi samo gasimo vatru".
URBAN VS. RURAL
Nema mesta čuđenju. By the way, ovaj šund je gori od radijacije. Što znači - neće se ovde skoro očistiti umovi mladih koji će besmislenim vaspitanjem unazaditi svoju decu, kao što su i njihovi roditelji svojevremeno unazadili njih. Nema mesta razumu, ruralno odbija urbano, začarani krug kakav ni Dante nije zamišljao.
Za kraj evo jednog citata u kome je sažeta srž turbo-fenomena:
"Platon je u četvrtoj knjizi Države rekao da se moramo čuvati prelaska na novu vrstu muzike, jer promena tonaliteta u muzici izbacuje iz ravnoteže političke i društvene konvencije. I kada su se tonovi u muzici pre četvrt veka naglo promenili, kada je došao turbo folk, bio je to znak za uzbunu. Na vlast su došli idioti iz nacionalnog bloka i još uvek su tu. Neko je tu postavio stvari kao filozof. S druge strane, ako smo toliko nesposobni da izađemo na kraj sa takvim filozofima, biologija će reći svoje i Srbija će biti moderna država sa većinom ljudi koja će biti srećna, nakon što oni izumru kao dinosaurusi. Dotle - ko živ, ko mrtav."
Nenad Prokić (u intervjuu za peščanik)
Urban.cjb.net